PISMO koje bi svaka žena trebala poslati svome mužu!

102

Poznata blogerka Selest Erlah, koja je majka dvoje djece je pokušavala da izbalansira sve svoje obaveze, ali je bila pri kraju snaga. Tada je odlučila da napiše pismo svome mužu, koje je objavila na svom fb profilu. Pismo Vam donosimo u cjelosti i sigurni smo da se sa njom slaže većina žena:

Dragi mužu,

Treba. Mi. Više. Pomoći

Prošle večeri ti nije bilo lako. Zamolila sam te da pričuvaš bebu kako bih ja ranije otišla u krevet. Beba je plakala. Urlala. Čula sam je sa sprata i stomak mi se grčio od tog zvuka, i pitala sam se da li da siđem dole i pomognem ti ili da zatvorim vrata i dobijem bar malo preko potrebnog sna. Izabrala sam ovo drugo.

Ušao si u sobu sa bebom 20 minuta kasnije, dok je još panično plakala. Stavio si je u kolevku i gurnuo je pored moje glave, a to je bio jasan znak da si završio sa njenim čuvanjem.

Želela sam da vičem na tebe i započnem epsku svađu tog trenutka. Čuvam bebu i mališana ceo prokleti dan. Ustajem svaku noć po nekoliko puta da je hranim. Najmanje što si mogao da uradiš je da ih pričuvaš par sati dok ja malo odspavam.

Samo par sati sna. Da li tražim previše?

Znam da smo oboje odrastali uz roditelje koji su jasno znali svoje uloge. Majke više brinu o deci nego očevi. Bili su nam dobri očevi, ali oni nam nisu menjali pelene i hranili nas. Naše majke su bile super-žene koje su brinule o porodici. Kuvanje, čišćenje, vaspitavanje dece. Pomoć od očeva nisu očekivale.

Vidim da i mi sada postajemo takvi. Podrazumeva se da ja hranim porodicu, čistim kuću i brinem o deci, kada se vratim sa svog posla.Krivim sebe za to. Sama sam se postavila kao da mogu sve to. Ali, to i želim, jer nisam sigurna kako bi izgledala večera da je ti skuvaš.

Vidim da sve druge žene takođe to rade i uspevaju sve da postignu, pa zašto ne bih mogla i ja? Ne znam.

Možda je i njima teško, ali to ne pokazuju. Možda su se i naše majke ovako osećale, ali su sa godinama zaboravile koliko im je bilo teško. Možda ja jednostavno nisam dovoljno sposobna, i zato moram ovo reći: treba mi pomoć.

Osećam se kao promašaj zato što ti to uopšte tražim. Ti si tako dobar otac, pa valjda bi i meni to trebalo da dođe prirodno. Majčiniski instikt?

Ali ja sam samo ljudsko biće, koje spava samo 5 sati i mnogo je umorno. Trebaš mi.

Ujutru, treba mi tvoja pomoć oko mališana, da ih obučeš dok ja spremim svima obrok i popijem kafu. Ali to ne znači da treba da ih posadiš ispred TV-a, već da proveriš da li su kakili, daš im doručak, spremiš ranac.

Noću, mogao bi nekad da ustaneš kad beba zaplače. Znam da je užasno slušati njen plač, veruj mi znam. Ali ja je smirujem ceo dan, možeš i ti par sati noću. Molim te. Treba mi to.

 

loading...