Genocid u Srebrenici: Odrastanje kroz bol i negaciju
Trideset godina nakon genocida u Srebrenici, događaja koji je iz temelja promenio sudbine mnogih, Balkan se suočava s nasleđem koje ne prestaje da izaziva podjele i kontroverze. Ove godine, obeležavanje godišnjice bilo je posebno emotivno i opterećeno izjavama javnih ličnosti koje često pokreću žestoke polemike. Među najistaknutijim izjavama našla se ona popularne srpske pevačice Jelene Karleuše, koja je izazvala lavinu osuda svojom porukom na društvenim mrežama.
Na dan kada se u Srebrenici odaje poštovanje žrtvama genocida, Karleuša je na platformi X (nekadašnjem Twitteru) objavila komentar koji je mnoge duboko uvredio: “Genocid je sistematsko ubijanje djece, starih, mladih, muškaraca, žena… Redom svih da se satre sjeme. To je na prostorima Balkana doživio samo jedan narod. Srpski. I ni jedan drugi.” Ova izjava, izrečena u trenutku kada se sećamo više od osam hiljada ubijenih Bošnjaka, predstavljala je direktnu negaciju genocida i izazvala je burne reakcije u Bosni i Hercegovini.
Reakcije na Karleušinu izjavu: Javni otpor i osuda
Reakcije na ovu izjavu nisu izostale. Dve istaknute influenserke iz Bosne i Hercegovine, Ilda Humić i Hana Hadžiavdagić, odmah su osudile pevačicu. Humić je svoj stav iznijela jasno, ukazujući na moralnu prazninu i kontradiktornosti u Karleušinim rečima. U svom komentaru, ona je podsetila na Karleušinu medijsku karijeru, koja se, prema njenom mišljenju, zasniva na provokacijama, a ne na suštinskim umetničkim doprinosima. “Žena koja jedno priča, drugo misli, treće radi… Znamo da je keš bitan, ali imaj malo dostojanstva,” rekla je Humić.
Hana Hadžiavdagić, s druge strane, bila je kratka i oštra. Njena izjava da bi Karleuša trebala potražiti stručnu pomoć izazvala je podeljene reakcije na društvenim mrežama. Dok su neki isticali njenu hrabrost, drugi su kritizirali njen komentar zbog potencijalne stigmatizacije mentalnih bolesti. Ipak, Hana je ostala dosledna, naglašavajući da neće ćutati kada su u pitanju istine o genocidu i poštovanje prema žrtvama.
Organizatori koncerta i društvena odgovornost
Nakon što su reakcije na društvenim mrežama eskalirale, organizatori koncerta Jelene Karleuše u Sanskom Mostu odlučili su da uklone najavu njenog nastupa sa svojih platformi. Diskoteka Camel, koja je bila domaćin koncerta, nije izdala zvaničnu izjavu, ali brzina njihove reakcije ukazuje na to da su želeli da se distanciraju od pevačice i njenih kontroverznih stavova. Ovo može biti viđeno kao primer društvene odgovornosti, gde javne institucije biraju da se solidarišu sa empatijom prema žrtvama, umesto da podržavaju kontroverzne ličnosti.
Cela situacija baca svetlo na duboke podela koje i dalje postoje u našem društvu. Izjave poput Karleušine i reakcije na njih pokazuju kako se istina o ratnim zločinima i dalje dovodi u pitanje čak i tri decenije nakon događaja. Ovaj incident otvara ključna pitanja o granicama slobode govora, odgovornosti javnih ličnosti i načinu na koji društvene mreže mogu biti kako prostor za revizionizam, tako i za borbu protiv istog. U ovom kontekstu, važno je razumeti kako reči i postupci utiču na kolektivno pamćenje i identitet naroda.
Uticaj na mlade generacije
Ono što je posebno zabrinjavajuće je način na koji ovakve izjave utiču na mlade generacije. Mladi ljudi su često podložniji uticajima javnih ličnosti i mogu formirati svoja mišljenja na osnovu onoga što čuju. Kada popularni muzičari i influenseri negiraju genocid, to može imati dugoročne reperkusije na percepciju istorije i identitet mladih ljudi. U tom smislu, edukacija o prošlosti i odgovornost nas odraslih postaje ključna za očuvanje istine i sprečavanje ponavljanja sličnih grešaka.
Zaključak: Očuvanje istine i dostojanstva žrtava
Na kraju, važno je napomenuti da istina o genocidu u Srebrenici nije stvar ličnog mišljenja, već presuda međunarodnih sudova. Javne ličnosti imaju dodatnu odgovornost, jer njihova reč dopire do miliona. Poštovanje prema žrtvama treba da bude univerzalna vrednost, bez obzira na nacionalnost, veroispovest ili političku pripadnost. Reakcije javnosti na ovakve izjave imaju moć da oblikuju javni diskurs i kazne neprimereno ponašanje.
Obeležavanje genocida ne treba da bude samo komemoracija, već stalni podsetnik na opasnosti od nacionalizma, šovinizma i mržnje. U vreme kada se borba za istinu vodi i na društvenim mrežama, odgovornost više nije samo na institucijama, već i na svakom pojedincu koji se ne želi pomiriti s time da istorija bude zaboravljena ili iskrivljena. U tom smislu, svi imamo ulogu da očuvamo sećanje na žrtve i da se borimo protiv svake forme negacije istine. Ponekad je potrebno podsetiti se reči poznatih ličnosti koje su ukazivale na važnost istine: “Ko ne zapamti prošlost, osuđen je da je ponovi.” Ovo treba da bude vodič svakome od nas u očuvanju onoga što se desilo u Srebrenici i šire.
