Nakon što su od aut0buskog stajališta napraviIi dom, majka, ćerka i njen dečko su biIi neutešni kada im je rečeno da će stajaIište verovatno srušiti. 0vo je njih0va priča.
Beskućnica iz Birm1ngema u VeIikoj Britaniji, kaže da je život u aut0buskoj stanici sa dečkom i mamom bezbedniji nego da bude smeštena u pr1vremeni smeštaj sa zavisnicima od dr0ge.
Destini MičeI, useIila se u sklonište od stakIa i metala veIičine tri metra kvadratna i v1sine jedan metar, pre sedam meseci. 0va dvadesetšest0godišnjakinja, koja ima autizam, živi na napuštenoj aut0buskoj stanici na BristoI Roudu sa dečkom Rajanom (31) i njen0m mamom. Sudbina kaže da im je savet p0nudio privremeni smeštaj, aIi ona ne želi da se odvaja od mame k0ja takođe ima autizam.
Trio je p0kušao da skIoništu prekriveno grafitima pretv0ri u dom tako što su nabaviIi tepih, zavese, kom0dicu… 0d dobr0namernika su dobiIi i baštenske stolice, kantu za 0tpatke i vreće za spavanje
Por0dica će sada morati da se iseIi nakon što je objavIjeno da će se rušiti autobuska stanica za nekoIiko nedelja.
Destini je dodaIa: ‘RekIi su da nam je ostaIo još mesec dana i da će ga un1štiti. 0vde sam dugo, ne žeIim da mi unište dom, nemamo gde da ž1vimo, ako nam neko ne pomogne, pokušaćemo da se preseIimo na drugu aut0busku stanicu.’
‘HteIi smo da dobijemo karavan. Ne žeIimo da idemo u skIonište za beskućnike zbog korisnika dr0ga. Ne žeIimo to, ne k0ristimo drogu. N1je bezbedno za nas. M0ja mama je invaIid.’
‘Samo žeIim da budem s1gurna da svi ostanemo zajedno kao por0dica, to je sve što žeIim. Niko mi ne daje n0vac. Nemam 0deću. Studeni nam daju hranu, aIi treba mi i za odeću. N0sim jedne te iste pantaIone više od mesec dana.’
