“LEGLA SAM NA BETON, MISLILA SAM DA UMIREM” Pevačica je doživela psihički krah: “Dve godine nisam išla u prodavnicu”

Slavica Ćukteraš: Borba sa Anksioznošću i Napadima Panike

Pevačka karijera Slavice Ćukteraš dugi niz godina bila je simbol uspeha, ali iza svetlosti reflektora krije se i mračna strana njenog života obeležena teškim borbama sa anksioznim poremećajem i napadima panike. Njena priča nije samo priča o borbi, već i priča o otkriću snage i unutrašnjih resursa koji su joj pomogli da prevaziđe svoje strahove.

Prvi ozbiljan napad panike dogodio se u Las Vegasu, gradu poznatom po neprekidnoj zabavi i glamuru, ali i po pritiscima koje slava nosi sa sobom. Slavica je taj trenutak opisala kao “srce se steže, ne čujem ništa, trnem… Legnem na beton, a ja umirem”, čime je jasno stavila do znanja koliko je situacija bila teška za nju, i koliko je u tom trenutku bila bespomoćna.

Kako je sama priznala, borba sa anksioznošću nije bila laka, a period izolacije od sveta trajao je dve godine. Tokom tog vremena nije bila u mogućnosti da uđe u prodavnice ili se suoči sa svakodnevnim životnim situacijama. Ova situacija je duboko uticala na njen mentalni sklop, a strah od smrti i gubitka razuma postao je njen svakodnevni saputnik.

Slavica se seća tih mračnih trenutaka: “Bilo je preteško jer nisam znala šta mi se dešava.” Ova izjava otkriva koliko je važno razumeti mentalne bolesti, ali i koliko su one često nevidljive za ljude iz okruženja. Razgovori sa prijateljima i porodicom često su bili teški, jer je teško objasniti nešto što je nevidljivo, poput anksioznosti.

Psihički Krah i Potraga za Rješenjem

U trenutku kada je Slavica bila na vrhuncu svoje karijere, suočila se sa ozbiljnim psihičkim krahom. To se dogodilo u trenutku kada je najmanje očekivala, dok je uživala u međunarodnoj slavi i uspjehu. “Sa svojih 18 godina, bila sam dete koje nije znalo ništa. Izdržavala sam to junački, a onda sam u 20-21. godini doživela veliki psihički krah”, priznala je.

Ovaj period bio je izuzetno bolan za nju, jer je morala da se suoči sa sopstvenim strahovima i traumama koje su potekle iz njenog detinjstva, uključujući razvod njenih roditelja. Razgovori sa terapeutima omogućili su joj da se suoči sa svojim prošlim bolom i shvati korene svojih problema.

Terapija je bila kamen temeljac njenog procesa ozdravljenja. Slavica je potražila stručnu pomoć i počela da “kopa po sebi”. Kroz ovaj proces, otkrila je da su mnogi njeni strahovi duboko ukorenjeni u njenim ranijim iskustvima. “Mislim da je to jedan veliki defekt kod mene, što nisam imala oca kao mušku figuru u odrastanju”, izjavila je, naglašavajući kako su emocionalni problemi iz detinjstva oblikovali njen adultni život.

Njena potražnja za ljubavlju i sigurnošću često je bila usmerena na starije muškarce, što je dodatno komplikovalo njen emotivni život. Ova introspekcija omogućila joj je da prepozna obrasce ponašanja koji su je vodili ka samodestrukciji.

Vraćanje Kontrole i Razvoj Mentalnog Zdravlja

Slavica se, uprkos svojim borbama, uspela vratiti na pravi put. Naučila je da je mentalno zdravlje najvažnija stavka u životu svakog pojedinca. Ova spoznaja nije bila samo teorijska; ona je postala njen način života. Međutim, anksioznost nije nestala zauvek. “Posle 15 godina, doživela sam pravi anksiozni napad. Strašno je bilo. Prvi put sam bila sama, drugi put sa ćerkom”, rekla je, ukazujući na to koliko su izazovi sa mentalnim zdravljem kompleksni i koliko ih je teško prevazići. Ovaj incident je bio podsetnik da, iako je postigla mnogo, njena borba nije gotova.

Nakon tih iskustava, Slavica je naučila kako da se nosi sa svojim osećajima i mislima. “Prva stavka je da čovek mora da vodi računa u kom je okruženju”, istakla je, naglašavajući važnost prepoznavanja situacija koje mogu izazvati stres i anksioznost.

Njena poruka svima koji se bore sa sličnim problemima je jasna: “Ljudi bi stvarno trebalo više pažnje da obraćaju na svoj unutrašnji glas.” Ona smatra da je ključno slušati sebe i ne ignorisati signale koje telo šalje. Slavica otvoreno poziva sve da se ne plaše potražiti pomoć i suočiti se sa svojim strahovima, naglašavajući da nije sramota tražiti podršku.

Inspiracija za Druge

Slavica Ćukteraš nije samo pevačica, već i inspiracija mnogima koji se bore sa mentalnim zdravljem. Njena hrabrost da otvoreno govori o svojim problemima i putu ka ozdravljenju služi kao svetionik nade za sve koji su suočeni sa sličnim izazovima. Kroz svoje iskustvo, pokazuje da je normalno osećati strah i anksioznost, ali da je važno potražiti pomoć i raditi na sebi. Takođe, njena priča podstiče dijalog o mentalnom zdravlju u društvu koje često stigmatizuje ove probleme. Njen put nije bio lak, ali je dokaz da se i iz najtežih trenutaka može izvući snaga i hrabrost za dalje.

Na kraju, Slavica podseća sve da je važno biti otvoren prema svojim osećanjima i ne zaboraviti da nije sramota tražiti pomoć. U svetu gde stigmatizacija mentalnih poremećaja i dalje postoji, njena priča je podstrek svima da se bore za svoje mentalno zdravlje i sreću. Samo kroz razumevanje i prihvatanje svojih emocija možemo pronaći put ka ozdravljenju i sreći.

Slavica Ćukteraš ostaje simbol nade i otpornosti, ukazujući na to da se putem ličnog rasta i borbe možemo Transformisati iz žrtava u pobednike u vlastitim životima.