Otvaranje dionice Pakovraće–Požega: Politička manifestacija ili proslava infrastrukture?
U utorak, 22. jula 2023. godine, Srbija je doživela veliki medijski događaj prilikom otvaranja dionice Pakovraće–Požega na autoputu Miloš Veliki. Ovaj događaj, koji je organizovao tabloid Informer u saradnji s vladinim institucijama, izazvao je žestoke reakcije u javnosti, te otvorio pitanja o ideološkim porukama koje su proizašle iz ove pompezne proslave. Umesto da se radi o klasičnoj inauguraciji infrastrukturnog projekta, prisutni su postali svedoci političkog spektakla koji je ukazivao na duboke društvene podele unutar Srbije.
Politički spektakl umesto tehničkog otvaranja
Na ceremoniji su se okupili najvažniji predstavnici srpske političke scene, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Ova široka prisutnost državnih zvaničnika sugerisala je da je događaj mnogo više od formalnog otvaranja puta. Eventualno, to je bila prilika za demonstraciju političke moći i jedinstva unutar vlasti. Tokom proslave, Vučić je bio viđen kako uživa u opuštenoj atmosferi, uživajući u muzici i piću, dok su u pozadini odjekivali nacionalistički tonovi. Ovakva atmosfera je dodatno ukazivala na to da je otvaranje dionice više od običnog infrastrukturnog projekta; to je bila manifestacija vlasti koja pokušava da pokaže svoju dominaciju i kontrolu nad narativom u zemlji.
Muzički segment s kontroverznim porukama
Jedan od najmračnijih trenutaka događaja bio je muzički segment koji je emitovan uživo putem Televizije Informer. Među izvođenim pesmama našla se i ona koja je izazvala oštre osude – pesma koja glorifikuje ratne i etničke stereotipe. Ova pesma, koja je tvrdila da se “Turkinja pred džamijom klela da voli samo Srbina”, nosila je jasnu mizoginu konotaciju i svesno je provocirala etničke tenzije. Njeno izvođenje u prisustvu najviših državnih zvaničnika stvorilo je snažan simbolički okvir koji legitimizuje nacionalističku retoriku i ukazuje na to da takve poruke nisu samo neprihvatljive, već i svesno podržane od strane vlasti. Ovakvo ponašanje odražava šire društvene probleme, gde se muzika koristi kao sredstvo propagande, a ne kao oblik umetničkog izražavanja.
Reakcije javnosti i pozivi na odgovornost
Reakcije na ovaj događaj nisu izostale. Organizacija žena SDA Sandžaka, koja se zalaže za prava žena i ravnopravnost, javno je izrazila zabrinutost zbog poruka koje su se čule tokom proslave. Istakli su da su pesme koje dovode u pitanje dostojanstvo žena, posebno onih islamske veroispovesti, direktno diskriminatorne. “Korišćenje izraza ‘Turkinja’ u negativnom kontekstu ima duboku etničku i versku konotaciju”, naveli su u svom saopštenju, dodatno pozivajući na odgovornost državnih institucija koje su ostale tihe na ovakve provokacije. Ove reakcije ukazuju na sveprisutnu potrebu za zaštitom manjinskih prava u društvu gde je nacionalizam sve više prisutan. Pored toga, građani su na društvenim mrežama iskazivali svoje nezadovoljstvo, pozivajući na osudu ovakvih događaja i tražeći veću odgovornost od strane vlasti.
Etnički stereotipi i politička retorika
Događaj otvaranja dionice Pakovraće–Požega ukazao je na šire društvene i političke probleme u Srbiji. Pesme koje su izvođene na proslavi ne samo da su glorifikovale ratne zločine, već su i vraćale etničke stereotipe u javni diskurs. Ovaj povratak reprezentacije žena kao simbola etničke pripadnosti, umesto kao pojedinaca sa sopstvenim životnim pričama, dodatno pojačava kulturne obrasce koji su dugo vremena bili podložni manipulaciji. U ovoj situaciji, ženama se često pripisuje uloga čuvara nacionalnog identiteta, što predstavlja ozbiljan problem u borbi za ravnopravnost i ljudska prava. Političari koriste te stereotipe kako bi mobilizovali podršku, a društvo se sve više polarizuje.
Zaključak: Nacionalizam kao dominantna politička agenda
Umesto da otvaranje dionice Pakovraće–Požega bude događaj koji promoviše ekonomski i infrastrukturni napredak, postalo je platforma za nacionalističku propagandu i etnički isključiv diskurs. Ovaj događaj je pokazao da trenutni režim ne samo da nastavlja politiku iz 90-ih, već je i modernizuje kroz medijski spektakl koji podržava ideološke agende. Poruke koje su proizašle iz ovog događaja ukazuju na to da političke ceremonije u Srbiji više nisu neutralne, već su duboko ideološki obojene. U ovom kontekstu, poziv na pravdu, ravnopravnost i toleranciju postaje sve teži zadatak, a bošnjačka zajednica se i dalje oseća ugroženo. Međutim, otpor i glasovi protiv mržnje ne smiju biti zanemareni – oni su ključni za bilo kakvu promenu u budućnosti. Ova situacija takođe naglašava važnost obrazovanja i svesti o ljudskim pravima, kako bi se prekinuo lanac diskriminacije i mržnje koji se često propagira kroz političke prakse.
