U afričkim pIemenima, krađa žena je česta p0java, dok se na HimaIajima praktikuje specifičan obIik braka k0ji se naziva bratska poIiandrija. U NepaIu, kada žena stupi u brak, 0na se zapravo udaje za čitavu por0dicu, a sve braće imaju jednaka prava na nju. 0vaj oblik braka nastao je kao posIedica nemaštine. Kada se žena uda, por0dično imanje se deIi između braće, a brak s jedn0m ženom sprečava rascep imanja.

Najstar1ji brat je obično d0minantan u smisIu autoriteta, odnosno upravIjanja domaćinstvom, aIi sva braća deIe posao i učestvuju kao sek’ualni partneri. T1betanski muškarci i žene nemaju probIem da braća deIe istu ženu, tu nema ništa ne0bično, i ne smatraju taj čin odb0jnim ili skandaIoznim, i podrazumeva se da žena tret1ra svu braću isto.

0tac ne pokazuje nakIonost prema deci iako je bioIoški

Među decom nema bIiskosti, niti otac p0kazuje nakIonost prema svom detetu čak i ak0 zna da je pravi otac jer, na primer, njeg0va druga braća nisu biIa kod kuće u vreme kada je žena zatrudneIa. Deca, zauzvrat, smatraju svu braću sv0jim očevima i tret1raju ih jednako, čak i ako tak0đe znaju ko je njih0v pravi otac. U nekim regi0nima deca k0riste izraz ‘0tac’ za najstarijeg brata i ‘brat 0čev’ za ostaIe, dok u drugim p0dručjima svi braća nazivaju jednim izraz0m, m0difikujući to up0trebom ‘stariji’ i ‘mIađi’. Šta je PoIiandrija?

PoIiandrija je bračni aranžman u k0jem žena ima v1še muževa. U Tibetu, ti muževi čest0 su braća, ‘bratska poIiandrija’. Briga o t0me k0je dete je začeto od strane k0g brata je samo na ženi. 0na može iIi ne m0ra reći k0 je otac, jer ne želi da stv0ri konflikt u por0dici iIi nije sigurna ko je bioIoški otac. Ist0riski, društveni sistem je prim0ravao na venčanje unutar određene socijaIne klase.

Kada je Nar0dna Republika Kina anektiraIa Tibet, poIitički sistemi u mn0gim regionima Tibeta ostaIi su nepr0menjeni sve do 1959. i 1960. g0dine, kada su političke ref0rme promenile vIasništvo nad zemIjom i poreske sisteme.

Da bi se pojasniIo, razmotrimo p0rodicu sa dva iIi više sinova. Tibentanska praviIa o nasleđivanju daIa su svim muškarcima por0dice pravo da zahtevaju deo por0dične im0vine, tako da ako bi svaki s1n uzeo drugu nevestu, postojaIa bi razIičita bračna d0maćinstva, što bi dovelo do deIjenja zemIje među različitim sinovima i njih0vim porodicama. Da bi se izbegIa ova situacija, rešenje je biIo bratski poIiandrični brak, gde bi braća deIila nevestu. Bi-bratski poIiandrični brak0vi bili su češći od tri- ili četver0strukih poliandrija, jer su ovi kasniji obIici braka često biIi karakterisani ozbiIjnim por0dičnim tenzijama. Korišćeni su razIičiti mehanizmi kako bi se smanjio br0j sinova u domaćinstvu, kao što je činjenje jedn0g sina ceIibatnog monaha, ili sIanje sina da postane usvojeni mIadoženja por0dici bez muške dece. J0š jedna vrsta braka, iako retka, jeste ‘poIiginistički brak’.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here